Генерал

definicija emfatičkog akcenta

Kada postavimo pitanje ili izgovorimo uzvik, ton naših reči se značajno menja. Stavljamo naglasak na neke reči kako bismo sagovorniku ukazali da pitamo ili uzvikujemo o nekoj stvari.

U usmenoj komunikaciji ovaj fenomen je lako prepoznati, jer tonom glasa možemo izraziti da li se pitamo ili uzvikujemo.

Međutim, pisanim jezikom je potrebno na neki način saopštiti kakve poruke emitujemo. Dakle, emfatički akcenat se sastoji u preciziranju akcentom ili akcentom da postavljamo pitanje ili uzvikujemo.

Pravopisna norma u emfatičkom akcentu

U rečenici "Ne razumem zašto to niste objasnili" reč jer izražava ideju uzročnosti. S druge strane, u rečenici „Ne razumem zašto to nisi objasnio” reč „zašto” je odvojena i akcentovana jer je to pitanje. U drugoj rečenici je akcenat na poruci, na šta se ukazuje akcentuacijom reči. Naglašeni akcenat se koristi samo u rečima kao što su šta, kada, kako, gde, zašto, ko ili za šta, bilo da se pita ili da se napravi uzvik.

Sa ovim naglašenim rečima možete postavljati i direktna i indirektna pitanja. Na primer, „kako želite da to uradite?“ Bio bi direktan način postavljanja pitanja, a „recite mi kako želite da to uradite“ bi bio indirektan način postavljanja pitanja iste vrste.

Ukratko, u svim onim slučajevima u kojima je reč naglašena, potrebno je precizirati prisustvom tilde. Ovo pravilo akcentuacije omogućava razlikovanje značenja i olakšava sveobuhvatno čitanje teksta. Znakovi interpunkcije (? I ¡) i kontekst poruke pružaju nam neophodne informacije da pravilno koristimo naglašeni akcenat.

Ne treba mešati sa dijakritičkim akcentom

Određene reči imaju isti pravopis i mogu ili ne moraju imati akcenat u zavisnosti od njihovog značenja. Reč te je zamenica i istovremeno je imenica, tačnije vrsta infuzije. Oba su napisana potpuno isto i da bismo ih razlikovali koristimo tildu (na primer „čaj je veoma popularno piće među Britancima“ ili „Rekao sam ti da to ne radiš“.

Dijakritički akcenat vam omogućava da razlikujete reči kao što su sve više i više, znam i znam, daj i de, da i da, ja i ja, itd. Ako reč ti uzmemo kao referencu, ona može imati dijakritički akcenat ako je lična zamenica (kaži mi ti), ali je nema ako je prisvojni pridev (pokvario ti se kofer).

Fotografija 2. Marija Starus

$config[zx-auto] not found$config[zx-overlay] not found