Генерал

definicija razlučivanja

Реч razaznati odnosi se na razliku koju je moguće napraviti na dve stvari, pitanja, alternative, predlozi.

Razlikovanje na ljudima ili stvarima

Kad god nam se predstavi više opcija, biće potrebno da se o tome odlučimo i tada će doći do izražaja razlikovanje jedne stvari od druge da bismo nastavili, odlučili, između ostalih mogućnosti, u najboljem mogući način., uključujući utvrđivanje da li je nešto tačno ili lažno, dobro ili loše, između ostalog.

Bitno je da razaznate da li me Huan laže ili mi govori istinu o onome što je uradio u petak uveče, jer ako me laže bez sumnje, naša veza će se prekinuti, ali u suprotnom, ako mi govori istinu, ja ne žele da ga izgube.”

Shvatite nešto kroz svoje znanje

Mnogo puta se ovaj koncept koristi kao sinonim za razumevanje nečega.

Poznavanje nečega ili nekoga će nam omogućiti da to razumemo, da to ugradimo u svoj mentalni sklop.

Kada se to shvati imaće smisla, od tog trenutka biće jasno, i po slučaju može da se sudi, vrednuje, a iskustvo se može primeniti na druge slične slučajeve, omogućavajući nam da rešavamo domaća pitanja, svaki dan koji se pojavi. , a s druge strane, pitanja svojstvena naučnoj oblasti, kada je, na primer, moguće uočiti pitanje koje se proučava ili istražuje u laboratoriji.

Kada čovek uspe da nešto razume, razaznaje, njegov um će moći nešto da deluje, da kaže ili da izbegne, jer već zna da li je to nešto pozitivno ili negativno za njegov život, na primer.

Ako nešto postupimo ili odlučimo zato što nam neko drugi to sugeriše ili nameće, to sigurno neće odgovarati našim stvarnim željama ili ponašanjima, u suštini, zato što se ponašamo na osnovu onoga što nam drugi kaže, a ne primenjujemo sopstvenu razboritost na to. šta želimo ili ne.

Upotreba u pravu: donositi odluke na osnovu onoga što je analizirano

S druge strane, na zahtev o Јел тако, reč razaznati podrazumeva radnju kroz koju a sudija poveri nekom licu starateljstvo nad maloletnim ili bilo koji drugi položaj.

To je koncept usko povezan sa pravom, i na primer, često se koristi kao sinonim za suđenje, takođe vrlo često.

U osnovi, ova radnja podrazumeva procenu činjenica, okolnosti kako bi se donela odluka u vezi sa nečim.

Sudije ili sudovi preduzimaju ovu radnju u svom stručnom radu, ocenjuju i analiziraju niz činjenica, dokaza, podataka, između ostalog, u odnosu na lice ili više njih okrivljenih za izvršenje krivičnog dela, a nakon te analize vrše doneće zaključak i doneće rešenje koje će imati punu zakonsku snagu i mora se primeniti.

Važno je da s tim u vezi kažemo, kako bi se pravda delila na saglasan način, da su uključene strane prilagođene i da poštuju procesni zakon koji garantuje pravičnu odluku onoga ko mora da je donese.

Optuženi moraju imati branioca koji će garantovati svoju odbranu, dok će i oštećeni imati advokata, a ključna će biti intervencija državnog tužioca čija je funkcija da uvek brani stav građana.

Vredi napomenuti da je reč razaznati povezana sa drugim konceptom, konceptom rasuđivanje, koji se često pojavljuje pre njegovog zaposlenja.

Jer rasuđivanje je reč koja označava sud iz kojeg uzimamo u obzir i manifestujemo razliku koja postoji između raznih stvari, pitanja, alternativa, situacija, између осталог.

U međuvremenu, to razlučivanje će se uvek javljati vezano za skup moralnih principa koji će delovati u našoj moralnoj unutrašnjosti svaki put kada bude potrebno napraviti razliku u pogledu pogodnosti ili ne nečega, posebno u onome što je svojstveno odlučivanju. .

$config[zx-auto] not found$config[zx-overlay] not found