Отвор To je događaj, veoma česta proslava u našoj kulturi i čija je misija da proslavi otvaranje, početak upravo neke manifestacije kao što je godišnji vašar, zgrada namenjena nekoj javnoj ili dobrotvornoj nameni, služba, spomenik, privatna kuća, statua, obrazovna institucija, komercijalni posao, između ostalih verodostojnih događaja da započnu svoj ciklus inauguracijom. Drugim rečima, inauguracija je početna tačka nečega i stoga je njen početak, debi.
Treba napomenuti da će detalji, postavka i karakteristike inauguracije zavisiti od toga šta je motiviše, odnosno da li je nešto javno ili privatno, iako postoje neke konvencije koje se ponavljaju u većini inauguracije bez obzira na kontekst ili ono što se inaugurira.
Među onim pitanjima koja karakterišu inauguraciju možemo istaći: razvoj posebnog čina ili ceremonije, uslovljavanje mesta na kome će se održati, ulepšavanje cvećem, drugim predmetima i pažnjama koje aluziraju na razlog inauguracije; presecanje vrpce postavljene na fizičkom mestu koje je inaugurisano da označi početak simbolom; pronalazak ploče, statue ili spomenika u ime nekoga kome treba odati počast; protagonisti inauguracije nude govor koji obično formalizuje isto, bilo kroz koji se takođe otkrivaju namere i zahvalnosti uključeni u čin; i kao posledica toga se ponavlja da se posle tog čina poziva na koktel, ručak ili večeru da učestvuje u njegovom proslavljanju.
U skoro svim oblastima života postoje otvaranja ... pojedinac koji kupi svoj prvi dom, obično organizuje proslavu domaćina kako bi proslavio taj događaj i predstavio ga svojim prijateljima i porodici.
S druge strane, političari, koji imaju izvršnu ulogu, obično predvode mnoge inauguracije u okviru svog rada: škole, bolnice, zgrade i objekti u kojima će se obavljati posebni i relevantni zadaci.
I u umetničkom svetu, otvaranja su takođe uobičajena: pozorišta, izložbe slika, između ostalog.