Ekonomsko nasilje je oblik kontrole i manipulacije koji se može javiti u vezi para i to se pokazuje kroz neslobodu koju agresor nudi žrtvi u podmirivanju neophodnih troškova za pokrivanje njihovih potreba. Žrtva mora stalno da opravdava šta je uradila, gde je potrošila novac, a takođe, nema budžet sa slobodom koju zaslužuje.
Do te mere da čak i one žene koje rade, ali trpe ekonomsko nasilje, moraju svakog meseca da daju platu svom partneru i on je taj koji upravlja novcem. Sa ove tačke gledišta, ekonomija postaje oblik nasilja zbog patnje koja dolazi od stalne zavisnosti od nekoga ko pretvara novac u oblik milostinje. Agresor daje žrtvi izbrojani iznos za obavljanje dnevnih zadataka kao što je korpa za kupovinu. I žali se ako se dugo odugovlači sa obavljanjem ove vrste postupka.
Kontrola i manipulacija
Ekonomsko nasilje je oblik mačizma koji ograničava žrtvu na nivo preživljavanja (takođe emocionalnog). Način iskorišćavanja novca u kome agresor traži sopstvenu korist nauštrb sopstvenog blagostanja žrtve.
Postoje i drugi mogući simptomi ekonomskog nasilja, na primer, muškarac koji ga sprovodi ne ceni posao koji njegova partnerka obavlja kao domaćica u slučaju da je ona ta koja u potpunosti preuzima te odgovornosti, potcenjuje njenu ulogu i ne dozvolite joj da se projektuje na profesionalnom nivou.
S druge strane, kada oboje rade, moguće je i da dođe do neke vrste ekonomskog nasilja ako zarađuje veću platu i samim tim pokazuje neku vrstu superiornosti prema žrtvi.
Oštećenje sebe
Ekonomsko nasilje utiče na samopoštovanje žrtve, jer kao posledica ovog nedostatka pristupa finansijskim sredstvima, one nemaju slobodu da sprovedu mnoge od planova koje bi želele da ostvare.
Treba istaći da iako je češći da ovaj oblik kontrole vrše muškarci, može ga sprovoditi i žena. Takođe je moguće pretiti žrtvi izbacivanjem iz kuće bez ikakve finansijske podrške.
Fotografije: iStock - Zinkevych / CreativaImages