Opsesija je tipično ljudsko stanje koje karakteriše činjenica da se um fokusira na nešto ili nekoga, koji na kraju dominiraju njime i dominiraju svim mislima koje prolaze kroz njega. Kada postoji nešto ili neko ko opseda naš um, mi ne razmišljamo o nečem drugom ili je to zaista veoma teško uraditi, jer ta opsesija dominira i kontroliše sve što nam prolazi kroz glavu, čak i ako pomislimo na nešto drugačije, kasno ili rano, um će ga povezati sa objektom opsesije.
Očigledno, opsesija nije nimalo dobra ili pozitivna stvar za bilo čiji život, jer naravno, subjekt ili osoba koja nas opseda će uzeti svu našu pažnju i to će nas paralizovati u akciji i normalnom razvoju našeg života. Opsesija nikada neće doneti nešto dobro onima koji od nje pate, već će, naprotiv, usloviti, ograničiti, između ostalih negativnih posledica.
U međuvremenu, psihologija, kao disciplina koja se par excellence bavi svime što se dešava sa našim umom, je ta koja se najviše bavi i bavi se time, proučavajući njegove uzroke, tretman i višestruke oblike koje može imati.
U psihologiji se, dakle, opsesija javlja kao jedna od najtipičnijih i najčešćih bolesti od kojih pojedinac može da oboli, a da ne zahteva prisustvo iste hospitalizacije i mnogo je češća od drugih psiholoških komplikacija. Opsesija bi se mogla opisati kao stalno prisustvo negativnih misli koje stvaraju različite nivoe anksioznosti i tjeskobe u osobi. Uopšteno govoreći, opsesija uzrokuje da osoba posveti veliki deo svog vremena ovim vrstama misli i na kraju (u ekstremnim slučajevima) pokazuje ponašanja koja su društveno opasna za sebe i druge.
Treba napomenuti da se opsesija manifestuje na različite načine i iako se obično manifestuje protiv svesne misli pojedinca, biće mu veoma teško da joj se odupre, budući da će na kraju trijumfovati uprkos naporima koje je osoba uložila da oslobodi se toga.
Termin opsesija dolazi iz latinskog i znači opsada. Upravo to je osećaj koji opsesija izaziva kod ljudi koji od nje pate: opsade i progone koje pokreće nezaustavljivo prisustvo opsesivnih misli i senzacija prema određenoj osobi, situaciji ili elementu. Opsesija kao psihološka komplikacija može biti prisutna na različite načine i dok u mnogim slučajevima veliki deo populacije pati od neke vrste trenutne ili prolazne opsesije, koju bismo mogli okarakterisati kao bezazlenu, kada se desi da zauzima važan segment vremena u U životu te osobe nalazimo se u prisustvu psihološkog problema veće težine i to može dovesti do tužnog kraja.
Opsesija može postati opasnost za osobu koja pati od ovih misli, kao i za druge ljude. To postaje jasno vidljivo kada se osoba izoluje od društva i svojih kontakata različitim vrstama opsesija, kao i kada treća lica transformiše u moguće pretnje, a zatim nastoji da ih eliminiše. Opsesije mogu imati veze sa seksualnim, radnim, profesionalnim, emocionalnim, ekonomskim i mnogim drugim mukama, budući da su to u stvarnosti paravan za tip opsesivne ličnosti koju osoba može razviti.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (poznat i kao OKP) je onaj koji dovodi do toga da osoba oseća potrebu da deluje na određene načine, verujući da će na taj način izbeći neku vrstu opasnosti. Generalno, OKP evoluira u veoma složene i duboke oblike nelagodnosti i uznemirenosti ako se ne leči na vreme.
Kao što smo već naznačili, postoje različite vrste opsesija, za telesnom težinom, za čistoćom, za nekim, za redom, među najčešćim i uobičajenim.
O uzrocima koji dovode do opsesije, takođe možemo reći da postoji niz faktora koji utiču na razvoj opsesije, neke nezadovoljene, neispunjene želje, neke ljubavne razočarenja, posebno kada je opsesija usmerena na osobu.