Reč nesumnjivo je reč koja se ne koristi često jer se obično povezuje sa akademskim ili naučnim oblastima. Direktno značenje nesumnjivog nije ništa drugo do „nesumnjivo“ i to je tako pošto prefiks u deluje kao negacija ostatka reči: sumnjiv ili sumnjiv. Kao što je rečeno, termin se uglavnom koristi u akademskim prostorima da se odnosi na situacije, događaje ili fenomene koji mogu imati veze sa naukom ili naučnim istraživanjem i koji su dokazani upotrebom specifičnih i posebnih tehnika za svaku oblast. Generalno, kada govorimo o nečemu kao nesumnjivom, mislimo na elemente ili situacije koji su potvrđeni na praktičan ili empirijski način, a ne na situacije ili fenomene koji mogu imati veze sa pozicijama ili verovanjima, jer je u tom smislu izbor veoma subjektivan. i stoga mu nedostaje objektivnost.
Međutim, moguće je upotrebiti termin nesumnjivo kada je osoba uverena da je ono što kaže tačno, iako nema sredstava ili mogućnosti da to naučno potkrepi, odnosno ono što se u većini slučajeva već dešava da ne svi krećemo sa empirijskim praksama da bismo utvrdili svoja mišljenja ili ideje. Na taj način za osobu može biti nesumnjivo da je neka situacija uzrok ili posledica druge situacije, koja može lako da varira ako se uzme u obzir tačka gledišta drugog pojedinca. Ovde je, međutim, važno shvatiti da je nešto nesumnjivo ili nepobitno za čoveka iz njegove subjektivnosti.
Mnogo puta nesumnjivo držanje ima veze sa manje ili više jakim ličnostima, veoma sigurnim u sebe, koje se lako mogu uveriti u ono što misle, čak i bez potrebe za dokazima da to dokažu. S druge strane, nesigurna osoba sa niskim samopouzdanjem verovatno ima više problema da definiše svoje stavove ili tačke gledišta kao nesumnjive. U ovom slučaju, u svakom slučaju, možemo reći da će nesumnjiv karakter koji neko mišljenje ili stav može imati zavisiti od osobe i načina na koji je ta ideja izražena, a ne toliko od toga da li je empirijski i objektivno istinita.