U svakodnevnom jeziku koristimo mnoge izraze ili postavljene fraze da bismo saopštili ideje. Ovi izrazi su poznati kao popularne izreke ili izreke. Svi oni dele zajedničku karakteristiku: njihovo doslovno značenje i njihovo pravo značenje se ne poklapaju (na primer, ako kažem „svaki ludak sa svojim subjektom“ ne mislim ni na jednog ludaka).
Svaka izreka ima posebno poreklo i sopstvenu istoriju. U nekim slučajevima je poznat njihov autor, ali u većini slučajeva su to anonimni izrazi koji pripadaju kulturnom nasleđu neke zemlje ili jezika. Postoje studije o njihovom poreklu, rečnici koji ih klasifikuju po predmetima ili lingvisti koji analiziraju funkciju izreka u jeziku.
Koncept izreke ima nešto poput šale i duhovite pojave. Koriste se da ilustruju ideju u određenom kontekstu. Na primer, ako želim da se reafirmišem u svojim rečima, mogu da upotrebim izreku „u šta je učinjeno, grudi“ ili ako se naljutim na nekoga zato što je uradio nešto veoma loše mogu da kažem „Ja ću pevaj četrdeset“. Ako koristimo izreku, moramo tačno da znamo šta ona znači, kada je treba koristiti i da ne zaboravimo da stranci nisu upoznati sa njom.
Izreke i drugi slični pojmovi
Izreka ili fraza nije isto što i izreka, a poslovica nije isto što i fraza. U tom smislu, postoji velika raznolikost pojmova koji imaju određenu sličnost sa izrekama: poslovicama, aforizmima, frazama, maksimama ili idiomama. Poslovica je rečenica narodnog porekla koja pokušava da prenese učenje (put od hiljadu kilometara počinje jednostavnim korakom je poznata orijentalna poslovica). Aforizam je rečenica koja sažima složenu ideju (vrlina je u sredini). Što se tiče fraza, postoje priloške (iznenadno je došlo), pridevi (zastava žena) i imenske ili verbalne fraze. Maksima ima moralni ili intelektualni sadržaj (na primer, čuvena Dekartova izjava Mislim, dakle jesam). Idiom je opisni izraz veoma sličan izreci (na primer, budi svinja). Razlika između ovih koncepata nije uvek očigledna, jer većina njih ima zajedničke karakteristike.
primeri narodnih izreka u svakodnevnom jeziku
Svet vezan za more prepun je izreka: „pod punim jedrima“, „na plutanju“ ili „s vodom oko vrata“, između mnogih drugih.
Borba bikova doprinela je raznovrsnim izrekama koje se koriste u svakodnevnim situacijama („biti do kraja“, „dati dugo“ ili „baciti ogrtač“).
Ako nam je nešto ravnodušno, možemo reći „ni fu ni fa“. Ako je neko veoma nemirna osoba, neko će za njega moći da kaže da je „magarac sa lošim sedištem“. Ako je nešto očigledno i potpuno logično, kaže se da je „fioka“. Ima ljudi koji imaju običaj da ne plaćaju troškove kada idu sa prijateljima i kaže se da je to „gorron“ ili da „nosi kapu“ (veruje se da ova izreka potiče od bivših studenata u Španiji , koji su nosili kapu i imali naviku da se ušunjaju na zabave da jedu i piju besplatno).
Fotografije: iStock - SIphotography
