Social

definicija nesigurnosti

Nesigurnost je poznata kao osećaj ili percepcija odsustva sigurnosti koju pojedinac ili društvena grupa percipira u pogledu svog imidža, svog fizičkog i/ili mentalnog integriteta i njihovog odnosa sa svetom.

Postoje različiti uzroci i okruženja u kojima se možete pozvati na nesigurnost ...

Emocionalna nesigurnost

На пример, percepcija nesigurnosti obično je blisko povezana sa psihom i mentalnim stanjem pojedinca. U skladu sa svojim iskustvima, iskustvima, relacionim okruženjem i aspektima ličnosti, pojedinac se može osećati manje ili više bezbedno pred svetom u pogledu svog imidža, svojih fizičkih i mentalnih karakteristika i svog identiteta. Obično se smatra da su oni ljudi koji su introvertniji ili rezervisaniji u pogledu svog javnog imidža oni koji pate od nekog poremećaja nesigurnosti ili niskog samopoštovanja, na primer, u pogledu svog fizičkog izgleda ili, na primer, u odnosu na određene elemente njihove ličnosti i/ili načina razmišljanja. Međutim, mnogi psiholozi takođe tumače da preterano samouverena javna slika može intimno da sakrije stanje nezadovoljstva ili nesigurnosti u sebe.

Treba napomenuti da u mnogim slučajevima ova nesigurnost može dovesti do složenih emocionalnih stanja kao što su paranoja, preterana stidljivost koja sprečava odnos prema okolini ili direktno potpuna društvena izolacija. Što je nesigurnost u ovom smislu veća, to je veća izolacija kojoj je podvrgnuta osoba koja od toga pati.

Poreklo emocionalne nesigurnosti

Bez izuzetaka, stručnjaci ukazuju da nedostatak sigurnosti u ovom aspektu počinje još u detinjstvu osobe i kao posledica toga će se razvijati različiti odbrambeni mehanizmi da se od njega odbrani, dok će se ovi mehanizmi pojaviti svaki put kada osoba osoba se oseća ugroženo i formiraće mrežu oko pojedinca koju će kasnije biti teško razotkriti.

Kako prevazići emocionalnu nesigurnost

Međutim, ne postoje apsolutni recepti, psihoterapije To je jedna od najefikasnijih alternativa kada je u pitanju suzbijanje emocionalne nesigurnosti. Terapeut će ga kroz svakodnevne susrete sa pacijentom suočiti licem u lice sa njegovim nesigurnostima i na taj način, suočavajući se sa njima i prepoznajući ih bez skrivanja iza psiholoških mehanizama, moći će malo po malo da ih prevaziđe.

Kriminal, glavni izvor socijalne nesigurnosti

drugo, U društvenoj grupi, nesigurnost je često proizvod povećanja kriminala i stope kriminala, i/ili slabosti, nepoverenja i nasilja izazvanog fragmentacijom društva. .

Zločin je jednostavno kršenje zakona koji je na snazi ​​u jednoj pravnoj državi i to se može manifestovati na različite načine, iako je nasilje u svima veoma prisutno.

Oružana pljačka, kidnapovanje, silovanje, neki su od najčešćih zločina sa kojima se ljudska bića mogu suočiti i koji naravno pogoršavaju naš osećaj nesigurnosti, odnosno usko su povezani sa eksperimentisanjem nesigurnosti. Kada u društvu postoji proliferacija slučajeva seksualnih napada, pljački, između ostalog, među stanovnicima će postojati stalna pripravnost i naravno veliki strah.

Druga strana: bezbednost

Naprotiv, bezbednost bi se mogla definisati kao stanje smirenosti, odbrane i zaštite u društvu ili grupi građana koje, posledično, dovodi do osećaja opšteg blagostanja. Zauzvrat, koncept bezbednosti građana može se odnositi i na praksu zaštite i odbrane državljanstva od strane države ili vlade, kako bi se nebezbedni ili nasilni scenario transformisao u društveno harmoničan.

Globalizacija, glavni trenutni pokretač nesigurnosti

Poslednjih decenija, kao rezultat uticaja globalizacije na ekonomski, politički, društveni i kulturni poredak, mnoga društva u svetu su pogođena i fragmentisana. Kulturna raznolikost i migraciona kretanja koja su rezultat ovih novih scenarija često su doprineli stvaranju okruženja u kojem manjinske grupe rastu i marginalizacija raste. Više ne postoji jedna društvena grupa koja pripada naciji ili regionu, već se na različitim prostorima pojavljuju više grupa koje podstiču nedostatak geografske i društvene pripadnosti i podstiču sumnju, nepoverenje i osećaj nesigurnosti. Zauzvrat, zemlje u razvoju su oštećene prekomernim ekonomskim rastom koji favorizuje određene sektore stanovništva i stavlja u nepovoljniji položaj velike većine zarobljene u gladi i siromaštvu. Nedostatak obrazovanja, podrške i resursa dovodi široke društvene sektore u situacije otuđenja i nasilja koje, u celini, doprinose osećaju nesigurnosti u društvu u celini.

$config[zx-auto] not found$config[zx-overlay] not found