Za predstavljanje slika putem računara potrebna su dva osnovna elementa: hardvera adekvatan, i софтвер погодан.
Prvo je bilo nešto trivijalno već dugi niz godina, a i drugo, ali ovo drugo i dalje ima nešto malo zbunjujuće za korisnike: postoje različiti načini za čuvanje slika, različiti formati poznati po svojim akronimima koji su postali poznati: JPEG, GIF, PNG ili RAW između ostalog.
Veća vernost, manje prostora
Format slike (koji može biti fotografija ili crtež) sastoji se od određenog načina čuvanja informacija koje odgovaraju slici i omogućavaju njeno generisanje, tako da zauzima što manje prostora i što vernije stvarnost..
Ako računari danas imaju gigabajte čvrstih diskova i drugih medija za skladištenje, a internet veze su toliko brze da možemo gledati filmove direktno na mreži bez potrebe da ih preuzimamo, zašto treba da smanjimo veličinu slika?
Plod istorijske potrebe
Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: stvari nisu uvek bile takve. Postojalo je vreme, ne tako davno, kada se računar sa čvrstim diskom od 20 megabajta (da, dobro ste pročitali, ne gigabajtima, ako ne i megabajtima) smatrao jednim od najdostupnijih skladišnih prostora, a njegova cena nije bio dostupan svima.
Ni internetske veze nisu počinjale tako brzo kao optički kabl, a prve u kojima smo mogli da uživamo kod kuće trebalo je nekoliko sekundi da preuzmemo veoma jednostavnu veb stranicu.
Upravo u ovom okviru, i da bi se olakšala njihova razmena/prenos i skladištenje, rađaju se formati slika.
Na osnovu matematičkih algoritama
Ključ za bilo koji grafički format je zasnovan na matematičkom algoritmu. Umesto čuvanja informacija o svakoj tački boje, ono što se radi je da se grupišu oblasti u kojima sve tačke imaju istu boju i ton i odavde se razvija formula za reprodukciju te oblasti.
Ono što se čuva su matematičke informacije, čiji je obim znatno manji od obima čuvanja informacija o svakom pikselu (tački) koji čini sliku pojedinačno, što je posebno zanimljivo čuvanje što je slika veća (veća rezolucija).
Formati slika sa specifičnim funkcijama
Tokom ovih godina kreirani su novi algoritmi i unapređivani postojeći. Postoji mnogo formata slika, a neki nude posebne karakteristike koje ih čine veoma korisnim u određenim zadacima.
Ovo je slučaj sa PNG-om, rođenim za veb, ili GIF-om, koji vam omogućava da sačuvate animaciju (poput kratkog filma od jedne ili dve sekunde) u jednoj datoteci.
I dalje je zanimljivo da je mnogo godina kasnije Apple lansirao Live Photos format koji se, tačnije, sastoji od malog videa od nekoliko sekundi, ali koji se čuva kao datoteka slike. Ideja slična GIF-u, ali poboljšana.
Jpeg
"Zvezda" formata kompresije zbog svoje široke difuzije i upotrebe u svim vrstama uređaja i aplikacija. To je format koji, podrazumevano, koriste mobilni telefoni i kućne kamere za snimanje slika i koji reprodukuje bilo koji elektronski uređaj sposoban da prikazuje slike kao što su televizija, tablet ili računar.
Kreiran od strane Joint Photographic Experts Group, grupe stručnjaka za fotografiju, koristi algoritam kompresije sa gubicima, kojim u velikoj meri smanjuje veličinu rezultujuće datoteke, ali plaća cenu gubitka nekih informacija u rezultujućoj slici.
Ova informacija je jedva primetna globalno od strane posmatrača, čime se nadoknađuje ovaj gubitak.
PNG
Nastao kao alternativa GIF formatu za upotrebu na Internetu, omogućava (kao i ovaj) da se definišu prozirne oblasti slike, sa kojima će, i njihovim superponiranjem na obojenu pozadinu, ove oblasti otkriti boju ispod.
Takođe premašuje ograničenje od 256 boja GIF slike i podržava isprepletene slike, tako da počinjemo da vidimo sliku prikazanu u delovima i možemo da dobijemo predstavu o celini pre nego što završi učitavanje, nešto što drugi ne vide podrška.formati.
GIF
Kreiran od strane CompuServe-a, koristi visoko efikasan LZW algoritam. Međutim, ima problem: radi za slike od 256 boja (i radi zaista dobro), ali za one slike na kojima želimo da prikažemo veći raspon boja, nije idealan.
Široko korišćen u ranim danima velike ekspanzije Interneta zahvaljujući činjenici da je omogućavao stvaranje veoma svetlih slika, zatim je pao skoro u zaborav da bi se počeo vraćati snažno zahvaljujući meme zbog još jedne njegove karakteristike: mogućnosti da sadrži animacije.
Dodato u specifikaciju GIF89a (nakon rođenja originalnog formata), to nije ništa drugo do mogućnost da imate nekoliko slika u jednoj datoteci, od kojih je svaka kao Рам malog filma i dajući im vreme za crtanje između svakog od njih.
Krajnji rezultat je nešto veoma slično pokretu.
BMP
Ko se seća ovoga? Kreiran od strane Microsofta i popularizovan svojim programima za vektorsko crtanje, koristili su ga mnogi operativni sistemi u svojim ikonama.
Već prevaziđen drugim alternativama, prilično je zaboravljen u svojoj upotrebi za krajnjeg korisnika. Jedan od njegovih nedostataka je što ne koristi kompresiju, tako da je veličina generisanih slika veća nego kod drugih alternativa.
RAW
Ovo sam ostavio za kraj jer je pomalo u suprotnosti sa svim do sada objašnjenim; Dozvolite mi da objasnim: sadrži maksimum informacija o svakoj tački slike, sa kompresijom informacija bez gubitaka.
To je onaj koji profesionalni fotografi obično koriste, jer nudi kvalitet bez premca, jer ostali formati koji se kompresuju uz gubitak informacija uvek blago degradiraju sliku.
Ovaj kvalitet ima svoju cenu: velika veličina koju zauzimaju na disku. Profesionalni fotografi obično imaju veliku količinu skladišta u svojim objektima.
Fotografije: iStock - Kristtaps / LaraBelova