Koncept kamatne stope je direktno povezan sa vrednošću novca. U tom smislu, to je iznos ili iznos novca koji se odnosi na ekonomsku operaciju. Dakle, ako neko položi iznos x u banku, kamatna stopa je procenat novca koji dobije zauzvrat, a ako neko traži kredit da bi nešto kupio, to se odnosi na iznos koji dužnik mora platiti banci.
Pojedincu, preduzeću ili vladi može biti potreban novac i za to traže zajam, koji podleže određenoj kamati, što je trošak koji se mora platiti da bi se dobio traženi novac (cena novca je upravo stopa kamata).
Kamatne stope utiču na privredu u celini
Odluku o povećanju ili smanjenju kamatnih stopa obično donose centralne banke svake zemlje. Centralne banke određuju posebnu stopu za pozajmljivanje novca različitim nacionalnim bankama i, shodno tome, što manje nacionalne banke plaćaju za novac koji traže, to je manji iznos koji naplaćuju svojim klijentima. Kao što je logično, ova okolnost utiče na celokupnu ekonomiju (upotreba kreditnih kartica, hipoteka ili zahtev za kredit za kupovinu robe, između ostalih finansijskih okolnosti).
Kao opšta smernica, kada su kamatne stope niske, obično postoje dve posledice: cene akcija rastu i cene u građevinskom sektoru takođe rastu. S druge strane, pad kamatnih stopa je povezan sa devalvacijom nekih valuta, posebno dolara.
Zašto kamate padaju?
Ekonomisti smatraju da u privredi u celini dolazi do pada kamatnih stopa iz dva fundamentalna razloga:
1) jer nivoi cena, inflacija, imaju tendenciju pada i
2) jer dolazi do generalizovanog usporavanja privrede i kao posledica nastoji da stimuliše privredu smanjenjem kamatnih stopa.
Nasuprot tome, kada dođe do ekonomskog buma, centralne banke podižu cenu novca da bi ublažile navedeni rast.
Kamate mogu biti i negativne
Zamislimo da građanin položi svoj novac u banku i banka ne samo da mu zauzvrat ne plaća kamatu, već da je građanin taj koji mora da plati naknadu za polaganje svog novca. Ovaj jednostavan primer ilustruje koncept negativne kamatne stope, okolnost koja počinje da se javlja u nekim zemljama da obeshrabruje štednju i podstiče investicije i potrošnju.
Fotografije: Fotolia - wittaya / jaaakworks