Renesansna filozofija mora biti uokvirena istorijskim koordinatama petnaestog i sedamnaestog veka u Evropi. Renesansna filozofija se mora shvatiti kao period prelaza između srednjeg i modernog veka.
Intelektualni kontekst renesanse
Postoji nekoliko događaja koji omogućavaju kontekstualizaciju renesansne filozofije. Na prvom mestu, humanistička struja podstiče oporavak klasične grčke kulture (termin renesansa se odnosi upravo na novi intelektualni sjaj inspirisan klasičnim delima kulture i nauke grčkog klasičnog perioda).
S druge strane, protestantska reformacija pretpostavlja fragmentaciju verske moći. Istovremeno, ne sme se zaboraviti da je otkriće Novog sveta dalo još jednu sliku stvarnosti i potrebe suočavanja sa novim izazovima (na primer, u oblasti plovidbe). Pojava buržoazije kao nove društvene klase značila je i obnovu kulturnih pristupa. I sve to praćeno novim tehnološkim alatom, štamparskom presom.
Glavne odlike renesansne filozofije
Povratak klasici u renesansi ima dva aspekta: prevođenje tekstova koji su vekovima bili zaboravljeni i oporavak grčke nauke (naročito doprinosa Arhimeda, Pitagore i Euklida). Ovo preporod klasičnog sveta prevazilazi interesovanje za kulturu i nauku, budući da su filozofi renesanse pokušavali da stvore poredak zasnovan na ljudskom biću kao centralnoj osi (antropocentrizam) u suprotnosti sa srednjovekovnim teocentrizmom.
Filozofi i humanisti renesanse shvataju da je čovek dobar po prirodi, što je u suprotnosti sa idejom hrišćanstva o prvobitnom grehu.
Lik Boga se više ne posmatra kao osovina svekolike stvarnosti, ali se javljaju novi pristupi. U tom smislu, Đordano Bruno je branio panteizam zasnovan na beskonačnosti univerzuma, a Nikolas de Kuza se usudio da dovede u pitanje mogućnost poznavanja prirode Boga.
Renesansni filozofi kritikuju srednjovekovne intelektualne dogme, posebno aristotelizam koji je prožimao sva naučna saznanja.
Heliocentrični pogled na univerzum koji zastupa Kopernik i novi naučni metod koji zastupa Frensis Bekon su dva suštinska pitanja u renesansnoj paradigmi.
Renesansni ideali utrli su put filozofiji modernog vremena, u kojoj ljudski razum postaje nezavisan od vere, a nauka se artikuliše onako kako je danas razumemo.
Fotografije: iStock - Craig McCausland / lcodacci