Izraz ludoteka potiče iz latinskog jezika za koji ludus znači igra ili igračka. Biblioteka igračaka je tada mesto gde se čuvaju različite vrste igračaka ili igara koje mogu biti namenjene različitim vrstama publike (uglavnom, ali ne isključivo deci). Biblioteke igračaka bi bile uporedive sa bibliotekama ili bibliotekama novina, sa jednostavnom razlikom što umesto da čuvaju ili čuvaju knjige ili novine i novine, one čuvaju i održavaju igre i igračke. Mnoge biblioteke igračaka sadrže veoma stare predmete, koji se smatraju relikvijama, tako da mogu postojati i prostori koji nisu posebno za igru, već za očuvanje jedinstvenih delova u dobrom stanju.
Kao i kod biblioteke, biblioteka igračaka je prostor koji se koristi za organizovanje i klasifikaciju vrsta objekata koji se nalaze na tom mestu. Biblioteke igračaka mogu imati igračke kao što su plišane životinje, lutke, društvene igre ili igre inteligencije, obrazovne igre, čak i knjige koje se mogu koristiti i kao rekreativni elementi za decu. Biblioteke igračaka su obično, za razliku od onoga što se dešava sa bibliotekama ili bibliotekama novina, prilično neformalni prostori, sa mnogo boja i oblika različitih tekstura. U njima je posebno predviđeno da se deca igraju i zabavljaju, a da ne moraju da ćute ili ćute.
Iako se biblioteke igračaka shvataju kao javni prostori otvoreni za različite ljude (na primer, u školi), takođe može biti da privatna porodica ima sopstvenu biblioteku igračaka ili sobu za igre u sopstvenom domu. Pojaviće se igre i igračke koje vole i zanimaju deca te porodice, kao i one koje su im potrebne za svaku fazu života. Dok u biblioteci bibliotekar organizuje i sarađuje da pronađemo najbolje knjige prema našim potrebama, u biblioteci igračaka bibliotekar igračaka ispunjava upravo tu funkciju.