Reč kazuistika potiče od latinskog casus, što znači slučaj. Koristi se u tri različita značenja. Uopšteno govoreći, to se odnosi na (1) analizu situacija ili posebnih slučajeva koji su deo iste materije. S druge strane, (2) u oblasti teologije ili etike je primena opštih moralnih principa na različita konkretna ponašanja ljudskih bića. Konačno, u sferi prava (3) termin kazuistika se koristi za analizu pravne situacije kroz skup ilustrativnih slučajeva.
Poznavanje konkretnih slučajeva za razumevanje opšte stvarnosti
Ideja kazuistike je primenljiva u svim onim kontekstima u kojima se pokušava razumeti globalna situacija iz nekih konkretnih slučajeva koji su ilustrativni.
Ako proučavamo fenomen siromaštva, kazuistička analiza bi bila ona u kojoj su predstavljene specifične situacije siromaštva (svi prikazani slučajevi bi bili različiti, ali bi im bila zajednička opšta ideja siromaštva).
U teologiji i etici
U ove dve discipline uobičajena je analiza ljudskog ponašanja, jer se u obe obrađuje moralna dimenzija ljudskog bića. U stvari, opšti teološki ili etički princip može se razumeti ako pogledamo niz stvarnih ili fiktivnih slučajeva koji ilustruju ovaj princip. Moralni osećaj kazuističkog tipa je onaj koji se zasniva na ispitivanju konkretnih slučajeva.
Pretpostavimo da analiziramo brižno ponašanje tri osobe iz perspektive hrišćanske teologije. U slučaju A radi se o osobi koja pomaže drugima inspirisana konceptom hrišćanskog milosrđa, u slučaju B pojedinac deluje velikodušno na osnovu ljubavi prema Bogu, a u slučaju C osoba čini dobro da promoviše mir među ljudima.
U teologiji, kazuistika služi kao metodološka analiza i primer za to su blaženstva ili parabole (svaka parabola je poseban slučaj i sa njom je dat konkretan primer opšteg principa).
U sferi etike, razumevanje ideje moralnog dobra ili dužnosti takođe se može ostvariti pribegavanjem niza konkretnih hipotetičkih slučajeva.
Analiza teorije zločina iz pojedinačnih slučajeva
Pretpostavimo da advokat analizira koncept zločina. Da bi izvršio ovu analizu, on se ne fokusira na teorijsku dimenziju materije, već radije predstavlja niz konkretnih slučajeva koji služe da ilustruju njegovo izlaganje. Na ovaj način bi se vrste zločina mogle objasniti značajnim primerima i svi oni čine kazuistiku zločina.
Foto: Fotolia - Joebakal